Zahvaljujuci svom specificnom podneblju i istoriji Crna Gora je iznedrila veliki broj umetnika, koji su stekli svetsku slavu. Odnos crnogoraca prema kulturi i umjetnosti najlepse opisuje poznata slika Jaroslava Cermaka "Prenosenje slika iz cetinjskog dvora"na kojoj crnogorci povlaceci se pred turskom vojskom spasavaju slike. Mnogobrojne galerije, pozorista, festivali i ostala kulturna desavanja, govore o tome da crnogorski narod dosta polaze na kulturu.
Raznolikost perioda koji su se smenjivali na ovom podrucju ostavili su za sobom tragove na dosta lokaliteta u Crnoj Gori. Od paleolita, preko bronzanog doba, pa sve do renesanse i baroka Crna Gora je obasuta kulturnim nasledjima. Velika koncentracija umetnickog i kulturnog blaga je prepoznata u Bokokotorskom zalivu, tako da je grad Kotor uvrsten u kulturnu bastinu UNESCO - a.
Manastiri koji su rasprostranjeni po celoj Crnoj Gori od vizantijskog perioda pa sve do danas otkrivaju duhovna bogatstva. Svaki na svoj jedinstven nacin ocarava posetioce. Jedan od njih je manastir Ostrog koji zbog izuzetne duhovne snage i jedinstvenog ambijenta privlaci ljude iz celog sveta. Uklesan visoko u stene, vrlo je vazan duhovni i istorijski centar Crne Gore.
Stampana rec u Crnoj Gori doseze u daleku proslost. Trideset osam godina posle Gutenbergove biblije, 1493. pocinje sa radom prva stamparija na Balkanu. Godinu dana kasnije stampa se i prva knjiga Oktoih. Sve to je bio preduslov za kasnije razvijanje knjizevnosti u Crnoj Gori. Preko Andrije Zmajevica, baroknog pesnika i teologa, Petra I i Petra II Petrovica Njegosa, jednog od najvecih crnogorskih filozofa i drzavnika do vojvode Marka Miljanova i Stefana Mitrovog Ljubise, crnogorska knjizevnost je zahvaljujuci ovim licnostima usla u svetske anale.
Veliki uspeh crnogorskoj kulturi u svetu doprineli su i slikari. Oni su odlazeci u svet prenosili crnogorsku dusu kroz svoju umetnost i tako ga ocarali. Milo Milunovic, Petar Lubarda i Dado Djuric samo su deo velike plejade umetnika koji su Crnu Goru predstavili na najbolji nacin.
Raznolikost perioda koji su se smenjivali na ovom podrucju ostavili su za sobom tragove na dosta lokaliteta u Crnoj Gori. Od paleolita, preko bronzanog doba, pa sve do renesanse i baroka Crna Gora je obasuta kulturnim nasledjima. Velika koncentracija umetnickog i kulturnog blaga je prepoznata u Bokokotorskom zalivu, tako da je grad Kotor uvrsten u kulturnu bastinu UNESCO - a.
Manastiri koji su rasprostranjeni po celoj Crnoj Gori od vizantijskog perioda pa sve do danas otkrivaju duhovna bogatstva. Svaki na svoj jedinstven nacin ocarava posetioce. Jedan od njih je manastir Ostrog koji zbog izuzetne duhovne snage i jedinstvenog ambijenta privlaci ljude iz celog sveta. Uklesan visoko u stene, vrlo je vazan duhovni i istorijski centar Crne Gore.
Stampana rec u Crnoj Gori doseze u daleku proslost. Trideset osam godina posle Gutenbergove biblije, 1493. pocinje sa radom prva stamparija na Balkanu. Godinu dana kasnije stampa se i prva knjiga Oktoih. Sve to je bio preduslov za kasnije razvijanje knjizevnosti u Crnoj Gori. Preko Andrije Zmajevica, baroknog pesnika i teologa, Petra I i Petra II Petrovica Njegosa, jednog od najvecih crnogorskih filozofa i drzavnika do vojvode Marka Miljanova i Stefana Mitrovog Ljubise, crnogorska knjizevnost je zahvaljujuci ovim licnostima usla u svetske anale.
Veliki uspeh crnogorskoj kulturi u svetu doprineli su i slikari. Oni su odlazeci u svet prenosili crnogorsku dusu kroz svoju umetnost i tako ga ocarali. Milo Milunovic, Petar Lubarda i Dado Djuric samo su deo velike plejade umetnika koji su Crnu Goru predstavili na najbolji nacin.
Нема коментара:
Постави коментар